Jelena, žena koje nema - Ivo Andrić

Opis

Jelena, žena koje nema – Ivo Andrić: poetska proza o čežnji, odsustvu i nedostižnoj ljubavi

Jelena, žena koje nema zauzima posebno mesto u Andrićevom opusu, jer se udaljava od širokih istorijskih panorama i ulazi u prostor čežnje, sećanja i unutrašnjih priviđenja. Jelena nije običan književni lik, već prisustvo koje se pojavljuje kroz odsustvo, žena koja postoji u mislima, slutnji i svetlosti koja izmiče.

U ovoj prozi Andrić piše drugačije nego u svojim velikim romanima. Rečenice su tiše, lirskije i okrenute unutrašnjem doživljaju. Umesto spoljašnje radnje, čitalac prati kako se u čoveku rađa slika nedostižne žene, kako se ljubav pretvara u san, a san u trajnu potrebu da se nešto neuhvatljivo zadrži.

Motiv Jelene može se čitati kao priča o ljubavi, ali i kao razmišljanje o lepoti, prolaznosti, samoći i umetničkom stvaranju. Ona je možda stvarna, možda zamišljena, možda simbol svega onoga što čovek želi, ali ne može do kraja da poseduje.

Jelena, žena koje nema je knjiga za čitaoce koji vole Andrićevu misaonu i poetsku stranu. Nije naslov koji se čita zbog zapleta, već zbog atmosfere, jezika i osećaja da se pred nama otvara jedan od najnežnijih i najzagonetnijih Andrićevih tekstova.

Zašto pročitati Jelena, žena koje nema?

• Otkriva lirsku i intimnu stranu Ive Andrića.
• Govori o čežnji, odsustvu, lepoti i nedostižnoj ljubavi.
• Pisana je poetski, tiho i duboko, sa snažnom atmosferom.
• Razlikuje se od Andrićevih istorijskih romana i pokazuje širinu njegovog opusa.
• Pogodna je za čitaoce koji vole misaonu prozu i književnost raspoloženja.
• Jedan je od najzagonetnijih Andrićevih tekstova o ženi, sećanju i snu.