Protagonisti ove apokaliptične bajke se tako nađu u jednoj olujnoj noći, prepunoj kajanja, u kojoj se reke izlivaju, a blato kao da sahranjuje svaku nadu. Ali iz tame izranja jedna plava devojčica koja oslobađa neku mračnu silu i zauvek menja njihove sudbine...
U slepoj brutalnosti života ili u njegovoj tragikomičnoj normalnosti, junaci ovog romana su bića u potrazi za sopstvenim bogom.
Nikolo Amaniti je direktno, efikasno, jednostavno protiv svih: protiv hipokrizije građanske svesti, protiv televizije koja prikazuje savršeni svet koji ne postoji, protiv stila života malih sela koji potkresuje krila onima koji nemaju mogućnosti da izađu iz njih, protiv jalove religijske svesti.
